NOVI ŽIVOT

Извор: NOVI ŽIVOT

Advertisements

NOVI ŽIVOT

devojka-kofer-horoskop U daljini se čulo šištanje voza.Dok je stajala na peronu misli su joj lutale, bacale je s jedne stane na drugu. Emocije pomešane u njoj su se odražavale na njenom licu.Videla se velika tuga i radost, i ako je nabacila blagi osmeh,  lice joj je bilo u grču. Ruke pored tela su drhtale, tražile da se domognu bilo čega,  samo da zaustave to drhtanje.Uzela je torbe, polako prišla peronu i sa iskrivljenim osmehom zatražila kartu u jednom pravcu. Znala je da se više neće vratiti.
A samo pre četiri dana  bila je nasmejana devojka, puna želje za životom, nade, snage… Koračala je sigurno i bez straha.Radila je kao pomoćni radnik u dizajnu.Svoje obaveze  ispunjavala je sa lakoćom.Volela je svoj posao, davao joj ono sto je uvek želela i imala u sebi, kreativnost.Uvek orna i posle napornog dana svratila bi do marketa. Uvek je kupovala samo neophodne stvari.Štedela je novac za more.Radovala se što će napokon sebi sama priuštiti to zadovoljstvo koje je dugo planirala.Laganim koracima krenula je ka svom stanu.Stan je bio skoman kao i ona.Mala sobica, uredno namestena, uvek provetrena, odavala je miran kutak i crtu njenje ličnosti.
Ana se nije nadala da će taj dan za nju biti tako zlokoban, da će promeniti sve.Ceo tok njenog života, njene planove, snove.
Topli letnji dan joj je prijao.Podigla je glavu ka suncu ne bi li upila što više njegovu toplinu koja joj prožimala telo.Zastala je na tren i pomislila kao je srećna, kako joj ništa više ne treba u životu.Zahvalna,  krenula je dalje.Na par koraka ispred stana ugledala je mušku siluetu.Polako je prišla, nadajući se da je neko samo ko je zalutao i zastao da upita za dalji njegov put.
Ključevi u njenoj ruci su već krenuli ka vratima, iznenada muškarac je uhvati za ruku.Ana se skamenila. Stajala je nepomično.Nije ima snage ni glas da pusti.Mogla je sve da očekuje ali njega nikad.
Dejan je bio njena prva i prava ljubav.Bar je tako mislila tada.Voleli su se, da.Srećna i opijena tom ljubavlju nije ni primećivala šta se zaista dešavalo kad nije tu.Dejan je uvek koristio tu priliku ne bi li otišao sa prijateljima do drugog grada i provodio noći u opijanju i budjenju kraj drugih žena.Možda to i ne bi bilo toliko strašno dok nije počeo da bes iskaljuje na Anu.U početku su bile svadje, razmirice, odlazak u drugu sobu i noći provedene same u suzama.Dejan je sve više uživao u noćnom životu.Ana sve manje je sa Dejanom provodila dane.Dok jednog dana nije došao pijan i rekao Ani da izadje iz stana, da je našao novu ljubav i da ne želi više da je vidi.Uplakanih očiju Ana je pokupila svoje stvari i nije želela da zna ništa vise od onog što je čula, i to je bilo previše.Napustila je Dejana i otišla u drugi grad, da krene ispočetka.
Bolni dani, sama u drugom gradu, gde, šta, kako…Milion pitanja a odgovora niotkud.Nije posustajala, radila je svaki posao koji je pošten i nije se žalila.Iscrpljena i umorna znala je zaspati i bez hleba.Borila se kao ranjena lavica, a to i bila je.Istrajna i jaka uspela je da stekne ovo što sad ima.
A sad stoji on, on koji je zgazio njihovu ljubav,  stoji naspram nje.Smogla je snage da se istrgne iz Dejanovih ruku.Dejan je pogledao, nasmešio se i spustio svoje ruke.Došao je da je moli da mu se vrati, da se kaje zbog svega, da je shvatio ali kasno šta je imao pored sebe, da nije znao da ceni njenu ljubav.Molio je, preklinjao, klečao, sve ne bi li se smilovala Ana da mu oprosti.Sa saznanjem da se vrlo brzo oženio i razveo posle njenog odlaska,  Anu je još više dotuklo.Mislila je da je za njega brak nešto sveto, ali izgleda da nije.Pitala se, zna li šta je sveto uopšte?
Odgurnula ga je od sebe i ušla u stan.Više ga se nije bojala.Zaključala je vrata i spustila torbu.Nalila sebi veliku čašu hladne vode i sela na kauču.Smeh i suze.Radost i tuga.Sve je izgledalo kao na filmu…Ugledala je pismo na kauču koje je spustila jutros u žurbi.Nije pisalo nigde ko šalje, što je još više zbunilo.Dejan je već otišao.Dokaz njegove ljubavi od par minuta.Polako je otvorila pismo.Čitko i lepo napisano pismo, sa izvijenim slovima po hartiji odavalo je jačinu osobe koja je to pisala, pa ipak nežnu i usamljenu.
Nije pogrešila.Osoba koja joj je pisala bila je njena tetka.Odavno, još kao mlada devojka otišla je u Ameriku.Tamo je izgradila svoju karijeru i postala poznata u krugovima bogataša.Imala je sve, ali ništa imala nije…Ostala je bez porodice…Sama.
Pismo je u stvari bilo testament gde navodi Anu kao jedinog naslednika.Nije mogla da veruje da ona nasledjuje lanac butika po Americi, veliku kompaniju u modnoj industriji….
Ona, koja je do malo pre bila u suzama i strahu sad je bogata.Nije trazila to.Bila je srećna u svom malom stanu, poslu…Ali, život piše romane…Dobro je razmislila i odgovorila na pismo..“Dolazim.“…
Sada je na peronu i čeka voz kojim se nikad vratiti neće.voz-768x432

JA SAM OZIVELA.. A VI?

Извор: JA SAM OZIVELA.. A VI?

JA SAM OZIVELA.. A VI?

13015368_1730758113812696_7681629864924794416_n

Слика

ODLUKE…

Odluke…Odluke…Koliko puta ste u toku dana donosili odluku i preispitivali sebe da li je prava? Da li ono što mislite ili uradite da je ispravno? Da ne povredite nekog ili se bojite da n…

Извор: ODLUKE…

ODLUKE…

Odluke…Odluke…Koliko puta ste u toku dana donosili odluku i preispitivali sebe da li je prava? Da li ono što mislite ili uradite da je ispravno? Da ne povredite nekog ili se bojite da ne povredite sebe? Toliko pitanja, odluka, koje se svode na samo jedan cilj…Bez povredjivanja … bilo kog vida.
Borba koja se vodi unutar nas je najteža.Ona iskonska, životinjska, borba za opstanak i preživljavnje u ovom surovom svetu, ili smo mi našim odlukama došli do toga da je svet surov?.. Možda su okolnosti krive, ljudi oko nas, brzi način življenja, tempo koji nam diktiraju obaveze, porodica…
Naravno, sve te okolnosti utiču na nas i donošenje odluka. Zar nije život u stvari samo ODLUKA koju smo mi izabrali i kreiramo na sebi svojstven način, onako kako nam mogućnosti nalažu..
Da li je i ljubav odluka koju ste doneli ili se  desi sama  po sebi?
E, tu nema odluke…Ljubav se živi.
Samo ko nije voleo može da negira činjenicu da je  ljubav odluka.Da li je to onda ljubav?
Ako odlučiš koga ćeš voleti to nije ljubav…To je cilj sa već promišljenim planom.
Šta učiniti ako vam se ljubav desi a nije bila na vašoj listi odluka koje ste trebali doneti..
Da li ostaviti sve to po strani, ugušiti ljubav i nastaviti dalje ili joj se prepustiti..
Kako uništiti deo sebe kada se to desi?
Monogi se okrenu i nastave ka svom cilju, gušeći se nastavljaju dalje i ako znaju da bol koju osećaju ništa ne može da zameni i ublaži, ipak idu korak po korak napred..
A oni drgi koji idu srcem kroz život, prepuste se da ih ljubav vodi…vodi u nepoznato i beskrajno..maštanje…lepotu…sanjarenje..realizovanje svojih snova…zagrljaju..osmehu.. let iznad oblaka…dotaći nemoguće…ziveti za tren..tren koji se dešava jednom u životu.. Jednom  se istinski VOLI…
Da li se možda boje baš zbog toga što ne mogu da kontrolišu svoja osećanja, želje, misli, donositi svesno svoje odluke beže od ljubavi?
Ili možda ružna sećanja i posledice ih navode da se više ne prepuste tom osećanju?
Ali opet dolazimo do toga da su onda već VOLELI, inače kako bi znali za tu bol i patnju ako je nisu doživeli…Odluka..
Ma koliko bili razumni i svesni svojih odluka faktor rizika uvek postoji..Koliko god ubedjivali sebe da ste “prevazišli “ ljubav i zatvorili srce, iznenadjenje je uvek tu negde iza ćoška…Vreba vas, a vi sto se vise otimate tom uzbudjenju, više ste drazi i miliji da vas progoni dok ne uspe..I, eto još jedne odluke..
Ljubav vas je zgrabila…
Čemu bežanje ako će vas stići, biti njen plen…
Onda se prepustite, ne donosite prerano odluke za koje niste sigurni, ne odričete se nečeg što niste spoznali…Kako suditi o nečemu ako niste osetili, doživeli bar tren jedan..
Odluka je da je LJUBAV celina ŽIVOTA..

slika-1r

KAD SI MIMO SVETA…PRELEPO JE….

1914747_979217728798047_2889968171527904977_n

Слика

Претходно Старији уноси